Na ovim stranama možete pronaći interesantnu, manje interensantnu pa i tužnu priču koja je zadesila neku životinju. Ukoliko imate neku priču koju bi želeli da objavimo na našem sajtu, a tiče se neke životinje slobodno je pošaljite nama. Priče možete slati na: price@bakhome.org
Crnog sam prvi put videla sklupčanog u uglu pred vratima jedne prodavnice u centru Nadalja.
Pomalo nalik Labradoru ali nešto manji ipak je bio mešanac.
Od negde donet i tu ostavljen on je taj ugao pretvorio u svoju teritoriju. U početku uplašen i nesvestan toga šta je pogrešio i čime je zaslužio da ga tu ostave nije reagovao na provokacije prolaznika a posebno dece ali kako su dani prolazili on se osećao sigurnije i počeo je da lavežom i režanjem tera one za koje je mislio da žele da ga i odatle izbace.
Donela sam mu hranu i vodu...
Kao štene sam te zabavljala svojim ludorijama i zasmejavala te. Smatrao si me svojim detetom i uprkos nekoliko ižvakanih cipela i uništenih jastuka, postala sam ti najbolji prijatelj. Kad god sam bila «nevaljala», pripretio bi mi prstom i upitao «Kako si mogla?»- ali bi zatim popustio i polegao me na leđa radi češkanja po stomaku.
Moja kućna dresura je trajala malo duže od predviđenog, jer si bio strašno zauzet, ali smo zajedno radili na tome. Sećam se one noći kad sam te gurkala njuškom u krevetu, slušajući tvoje poverljive ispovesti i skrivene snove. Verovala sam da život ne može biti savršeniji. Išli smo u duge šetnje i trčali po parku, vozili se kolima, zaustavljali se da uzmemo sladoled ( ja sam dobijala samo fišek zato što je «sladoled škodljiv za pse», govorilo se). Dugo sam leškarila na suncu čekajući te da dođeš kući na kraju dana...
“Nemojte misliti da je naklonost psa prema vama dokaz da ste divna osoba.”
Ann Landers
“Svi koji ne znaju kakvog je ukusa sapun nisu nikada oprali psa.”
Franklin P. Jones
“ Ako vjerujete u raj i pakao, onda će svaki pas kojeg ste poznavali biti u raju. Ljudi će tamo biti vrlo, vrlo malo.”
James Thurber
Neobičan je bio taj Duško: beo, sa crnom flekom preko oka, koja je njegovom liku davala pomalo mangupski izraz. Divna, svilenkasta dlaka, živahne oči i nos poput malog, sjajnog dugmeta. Jednom rečju, bio bi prosto savršen kunić, da nije imao manu koja se, u svetu njegovoh rođaka, nije praštala. Naime, nedostajalo mu je jedno uho. Duško nije imao pojma o tome. Nikada nije stekao predstavu o svom izgledu. To mu i nije bilo važno. Kada bi, skakućući po stanu, naišao na ogledalo, mislio je da se s one strane nalazi neki drugi kunić.
Bobi je bio siroče...ostavljen kraj puta i prepušten svojoj zloj psećoj sudbini. No kako to obično biva u pričama čuda se dogadjaju pa je tako Bobi u svom lutanju sreo Luku. Luka se vraćao peške iz Srbobrana i odjednom se kraj njega stvorilo jedno krzneno klupko da mu put učini kraćim i sigurnijim.Malo je šepeljio pored njega na još uvek nesigurnim šapicama a malo je bio i nošen i tako je stigao u Turiju.
 |
Ima svilenkastu dlaku boje peska, koja kod kretanja izgladi njegove obrise. Crno obrubljene oči, plivajuće i tekuće kretanje i visoko podignut i savijen rep sa zastavicom, stvaraju egzotičnu pojavu, koja se ne može videti ni kod jednog drugog psa.
Dalje...