:
Kod mene sve izgleda počinje telefonskim pozivom. Tako je bilo i ovaj put. Zove me jedan moj meštanin i kaže da je čuo kako ja znam za Azile i Prihvatilišta. Traži od mene da mu u Azil smestim Leu. Ostavim ja neke započete poslove i pravac na lice mesta da vidim o čemu se radi.
Na debelom lancu u debelom blatu leži ona ...LEA...prelepa ženka Sibirskog Haskija.
On kaže:“ Vodi je ili ću je ubiti. Otrgla se sa lanca i pojela mi je dvadeset kokošaka.“
Prilazim Lei koja ustaje iz blata miriše mi ruku i dozvoljava mi da je mazim.
Molim ga da mi da samo par dana da pokušam da je udomim jer iako nemam potpuno loše mišljenje o Azilima to mi je nekako uvek poslednja solucija. Tada ja počinjem da zovem one za koje " znam da znaju nekog ko opet zna nekog" ko želi Haskija i kod koga bi njoj bilo dobro. Sve ovo traje otprilike dan i po i meni se javlja čovek koji već dugo traži takvu rasu i koji želi da dodje da je vidi i vodi ako mu se dopadne. Sve protiče dobro...jer Lea jednostavno ne može da vam se ne svidi, čak iako niste ljubitelj te rase jer je njena lepota vanvremenska i iskonska.
Na debelom lancu u debelom blatu leži ona ...LEA...prelepa ženka Sibirskog Haskija.
On kaže:“ Vodi je ili ću je ubiti. Otrgla se sa lanca i pojela mi je dvadeset kokošaka.“
Prilazim Lei koja ustaje iz blata miriše mi ruku i dozvoljava mi da je mazim.
Molim ga da mi da samo par dana da pokušam da je udomim jer iako nemam potpuno loše mišljenje o Azilima to mi je nekako uvek poslednja solucija. Tada ja počinjem da zovem one za koje " znam da znaju nekog ko opet zna nekog" ko želi Haskija i kod koga bi njoj bilo dobro. Sve ovo traje otprilike dan i po i meni se javlja čovek koji već dugo traži takvu rasu i koji želi da dodje da je vidi i vodi ako mu se dopadne. Sve protiče dobro...jer Lea jednostavno ne može da vam se ne svidi, čak iako niste ljubitelj te rase jer je njena lepota vanvremenska i iskonska.
Lea odlazi u novi dom gde nema lanca (niko ne zaslužuje lance) i nema kokošaka. Moj meštanin počinje da mi se zahvaljuje i kaže:“Znao sam da ćeš mi pomoći jer nisi iz Nadalja a ovi Nadaljčani mi nikad ne bi pomogli“ Prvo sam mislila da oćutim ali nisam izdržala i rekla sam mu da ja to uopšte nisam učinila zbog njega nego zbog Lee. Pre njega Lea je bila u Novom Sadu u soliteru na devetom spratu (preispoljna glupost), kada se počela linjati (stvarno čudno da se pas linja) njeni vlasnici su je doneli u Nadalj, gde su se prvo pravili važni što imaju takvog psa a onda su je vezali. Rekla sam i ovo...Sibirski Haski ima u genetskom kodu stepu i slobodu, on kopa rupe i ne drži se u dvorištu gde želiš da imaš mirišljave biljčice,njemu je u gene ugradjena borba za preživljavanje i lov, tako sa njim ne mogu u istom prostoru biti kokoške,mačke,zečevi i slično.
Kada želiš da imaš psa ne uzimaš ga zato da bi se pravio važan u selu, nego da bi uskladjivao njegove i tvoje potrebe i delio svoj život sa njim.
Nadam se da je razumeo kao što se iskreno nadam da će Lea zaboraviti sve loše što joj se desilo.
 |
|
|
| |
