Bak' s Home

Ne može zatajiti srodstvo s nemačkom dogom. Istovremeno taj veliki argentinski pas izgleda poput povećanog i grubog bul terijera. Kupirane uši stoje uspravno ili su malo nagnute. Rep je dug i snažan. Leđa su mišićava, vrat snažan, iako mršav i bez podvoljka. Dlaka je veoma kratka, priljubljena i čvrsta, potpuno je bele boje, dozvoljena je samo mala crna pega na glavi. Njuška je crna kao i rub priljubljenih usnica. Oči su tamne ili boje lešnika. Visina - 55 do 65 cm, težina - 35 do 45 kg. O životnoj dobi nema podataka. Prve tri argentinske doge došle su u Evropu 1968. godine i još uvijek su retka pasmina. U Argentini su ih desetlećima koristili za lov na veliku divljač i grabežljive životinje (divlja svinja, puma). Koriste se i kao odlični psi za potrebe policije, carine i vojske. Odlikuje ih izvanredna inteligencija i hrabrost. Neosetljive su na bolesti. U lovu ima posebno opasnu tehniku ugriza - grize od ispod. Osjetljiva je na oštre zapovijedi i kazne. Treba je odgajati i školovati pomoću motivacije uz puno pohvala i nagrada. Ima odlično razvijeno osetilo njuha i lako ju je školovati za istraživanje i traganje. Po prirodi je dobrodušna, voli decu i članove obitelji. Nepoverljiva je prema strancima i drugim psima. Neuobičajeno je dobar čuvar i nadasve vjerna svome domu. Ne laje puno. Primerena je samo odlučnim i doslednim ljudima, koji su dobri poznavatelji pasa.

To je plemeniti pas čije telo izgleda kao da ga je isklesao vajar. Ako ga gledamo sa strane, obris njegovog tela je vrlo jasan, oštar. Dobro je vidljiva građa kostiju, duboka prsa, izbočeni kukovi, krvne žile i tetive ispod fine kože. lako je kvadratast, djeluje visokonogo. Glava je nešto masivnija od greyhoundove. Njuška je crna ili tamno smeđa, oči su velike, tamne, crno obrubljene. Pogled je mekan i prodoran. Uši su obešene. Rep je tanak, bez resica i dugih dlaka. Dlaka je glatka, kratka i fina. Boja: od peščano do crvenkasto smeđe, crna s raznobojnim mrljama i oznakama. Visina od 60 do 70 cm, telesna težina - od 14 do 24 kg. Ta glatka podvrsta orijentalnog hrta je bliski rođak salukija, mada je priznat kao samostalna pasmina. U sjevernoj je Africi tražio gazele sjedeći ispred svojih gospodara u konjskom sedlu. Divljač je lovio samo onda kada bi je ugledao.Priznat je kao marokanska nacionalna pasmina. Godine 1971. počeli su ih sistematski uzgajati i u Hrvatskoj, posebno u okolici Zagreba. Sloughiji su poznati i kao dobri trkači i jako zdravi psi. Unutrašnje su tvrdi i samouvereni, aktivni su čuvari - najbolji među hrtovima. Pored toga su umiljati porodični psi kojima je potreban stalan dodir s ljudima. Što se više njima bavimo u njihovoj mladosti, kao odrasli psi bit će bolji. Sloughi se tesno zbliži s "njegovim" čovekom, koji ga je odgajao uz pohvale. Teže od ostalih pasmina podnosi naredbeni ton. Nije pas za život u psetarnici. Dostiže brzinu do 50 km/h.

Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera

Jako je živahan i neverovatno istrajan pas, srednje velik i snažan. Laici će ga teško prepoznati. Gornji deo lobanje je pljosnat, oči su tamne i koso položene prema nosu. Izraz lica je prijatan i veseo. Trouglaste uši obešene su tesno uz glavu, a kada pozira nešto ih podigne i tada cela glava dobije karakteristični trokutasti oblik. Telo je jako, mišićavo, rep je savijen na stranu, nošen iznad leđne linije. Tesno priljubljena oštra dlaka je gusta, sjajna, crne boje sa smeđe crvenim mrljama i belim oznakama. Idealna visina mužijaka 55 cm, težina - 22 do 25 kg. Doživi razmerno veliku starost. Držali su ga pastiri, pre svega za teranje stada.Rasna karakteristika je i čuvanje stada. U radu je samostalan, voli živeti vani. Doslednim pristupom moguće ga je dobro odgojiti i školovati. Po okretnosti i spremnosti za učenje sličan je graničnom škotskom ovčaru (border collie) i za njega važi da uz dosledan i stručan nadzor može postati kralj, a ako se ne bavimo njime prosjak. Nepoverljiv je prema strancima i laje na njih dok ne dođe netko od članova porodice. Nije baš miran pas, u mladosti je temperamentan, dok se u zrelijim godinama malo smiri. Potrebno mu je puno milovanja i tesan dodir s članovima porodice, ukoliko ga imamo kao porodičnog psa. Nikako nije gradski pas ili pas za stan. Dobro je imati vrt, a pored toga treba se njime puno baviti, jer se bolje oseća kada je aktivan. Jednostavan je za čišćenje, naginje displaziji.

Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera

Prelijepi španijel sa dugim, obješenim ušima, zaobljenom glavom i obilnom svilenom dlakom srednje dužine. Njuška je široka i duboka sa prostranom čeljusti. Gornja usna je obješena, pokrivajući cijelu donju vilicu. Zubi su snažni i moraju imati makazasti zagriz. Vrh njuške je uvijek crn na crnim psima, ali može biti smeđe boje na ostalim bojama pasa. Oči su oble i postavljene tako da uvije imaju pogled naprijed. Tijelo je kompaktno, sa kratkim vratom. Gornja linija polako pada prema dole od grebena prema korijenu repa. Prednje noge su prave, dobro koščate. Peti prst na šapama (sa zadnje strane noge, ne dodiruje zemlju) trebaju biti odstranjeni. Boja krzna može biti blijeda mrkožuta, crna ili u nekoj drugoj jednobojnoj varijanti, zatim crna sa paležom (kao kod dobermana i rotvajlera) i višebojna (bijela sa crnim, bijela sa mrkoćutom ili crvenom, bijela sa crnom i paležom). Rep je kupiran na 2/5 originalne dužine, pas ga nosi u nivou sa leđima i konstantno je u pokretu. Poljski tip ove rase ima kraće krzno zbog lova u žbunju, a takođe ima i bolji lovački instinkt. Oba tipa američkog kokera su odlični ljubimci.

Uvijek spreman za rad i igru, američki koker španijel je jednako dobar kao lovački pas i kao ljubimac. Veseo i osjećajan pas, veliki prijatelj djece uvijek poštujući vlasnikov autoritet. Umiljat, nježan i veseo, što pokazuje neprestanim mahanjem repa. Inteligencija američkog kokera je prosječna. Iako je živahan i razigran pas, potrebno je socijalizovati ga kako bi se izbjegla sramežljivost i povučenost. Kokeri vole ljude i trebaju ih da bi bilo sretni. Ponekad ih je teško naučiti kućnim pravilima uključujući i lajanje u kući. U svakom slučaju, većina ih se lako istrenira i većina se dobro slaže sa drugim životinjama. Kako je ovo u svijetu veoma popularna rasa, postoji velika potražnja za ovom rasom, što stvara i mogućnost lošeg odgojnog procesa zbog želje za što većom i boljom zaradom. U ovim slučajevima se pojavljuju jedinke sa lošim karakterom i promjenama raspoloženja, što u kombinaciji sa sramežljivosti, strahom i dominacijom stvara veoma zlog psa. Kod ovakvih slučajeva je moguća pojava agresivnog čuvanja stvari, ljudi, mjesta, zatim hiperseksualnosti i bježanja od kuće.
Prvi kokeri su u Ameriku stigli zajedno sa prvim doseljenicima na brodu Mejflauer (Mayflower) 1620 godine. Američki koker je dobijen od Engleskog kokera u 19. vijeku za dobavljanje prepelica i šljuka. Prvobitno odvajanje od engleskih kokera je bilo na osnovu veličine, ali je tokom sljedećih godina razlika rasla iz razloga što su se forsirale različite osobine kod jedne i druge rase. Do 40-tih godina 19. vijeka, američki koker se toliko razlikovao od engleskog da je 1945 godine bilo nemoguće da im se zajedno sudi na izložbi. Poslije ovoga, ove su dvije rase razdvojene i priznate sa posebnim standardima. Kako je ova rasa odgajana za lov, još uvijek posjeduje lovačke instinkte, pa je tako moguće vidjeti ih kao radne pse, ali veoma rijetko. Životni vek je od 9 do 15 godina.

• Mužjak
- Visina od 36cm do 39cm
- Težina od 11kg do 13kg

• Ženka

- Visina od 34cm do 37cm
- Težina od 11kg do 13kg

 

Američki stafordski terijer je snažan, mišićav pas skladne građe, okretan i elegantan. Telo mu je kvadratično. Dlaka je kratka i sjajna, javlja se u brojnim varijacijama boja od krem do crne. Glava je čvrsta sa snažnom njuškom i potpuno makayastim zubalom. Uši mogu biti i kupirane, ili ukoliko to nisu, prirodnog oblika ružinog uha. Oči su tamne i okrugle, duboko usađene u lobanju. Poželjne su tamnije oči. Nos je jasno crn, dužina njuške mora biti uvek u srazmeru sa glavom. Vrat je masivan, lagano povijen, bez naborane kože, srednje dug. Rep je u poređenju sa veličinom nisko usađen i završava šiljkom. Visina mu je između 43 i 50 cm. Nastao je u XIX. stoleću, kao rezultat ukrštanja buldoga i terijera, te svoje postojanje i današnji oblik treba, osim buldogu, zahvaliti i kratkodlakom foxterijeru, bijelom engleskom terijeru i mančesterskom terijeru. U toj oštroj selekciji nastao je snažan pas, neosetljiv na bol, s čeličnom voljom da slomi protivnika ukoliko je namera bila korištenje u borbama i to ne samo s psima već i bikovima, jazavcima, medvedima i sl. Tek zabranom borbi pasa ova je plemenita pasmina dobila priliku da pokaže svoj pravi karakter. To je jedan umiljat porodični pas, dobar čuvar, ljubitelj dece izuzetno dobro prilagođen za život u stanu. On je izrazito bistar i inteligentan pas, odlikuju ga neobična svestranost, udružena s velikom voljom za učenje i velika radna sposobnost. On je svojoj porodici budan zaštitnik s urođenom sposobnošću razlikovanja dobrih i loših namera ljudi, što ga izdvaja u odnosu na ostale rase. Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera

Da li ste znali da se sterilisane ili kastrirane životinje imaju blažu narav?

Mužjaci: Kastrirani psi i mačke usmeravaju svu svoju pažnju na svoje ljudske porodice. Sa druge strane, nesterilisane jedinke često bez nadzora lutaju u potrazi za partnerom, rizikujući teške ili fatalne povrede u saobraćaju ili u okršajima sa drugim mužjacima. Osim toga, oni označavaju teritoriju urinom prilično neprijatnog mirisa. U kući Vas seksualno uzbuđeni mužjak pasa može i osramotiti, naskakanjem na delove nameštaja ili na vaše ili noge gostiju. Takođe, nemojte mešati agresivnost i zaštitničko ponašanje; sterilisani pas štiti svoj dom i porodicu podjednako dobro kao i nesterilisani pas, dok se mnogi problemi sa agresivnošću mogu ublažiti ili čak i rešiti ranom sterilizacijom.
Ženke: Dok periodi njihovih plodnih ciklusa prilično variraju, većina ženki mačaka pokazuje slično ponašanje kada su u teranju. Četiri ili pet dana, svake tri nedelje [tokom sezone parenja], one se glasno oglašavaju mjaukanjem i uriniraju znatno češće – ponekad i svuda po kući – u pokušaju da privuku mužjake. One tako često privuku potentne mužjake koji uriniraju oko doma u kome živi ženka. Ženke pasa takođe privlače mužjake sa velike daljine [zahvaljujući izuzetno dobrom čulu njuha kod pasa, kao i jakom mirisu mokraće]. Ženke pasa obično imaju krvavi iscedak u trajanju od nedelju dana a mogu postati skotne još jednu nedelju nakon toga.

Bolje sprečiti...

Da li ste znali da će sterilisana ili kastrirana životinja imati duži i zdraviji život?

Sterilizacija ženki [odstranjivanje reproduktivnih organa] ili kastracija mužjaka [odstranjivanje testisa] su rutinske veterinarske procedure koje se obavljaju pod opštom/potpunom anestezijom. Obe vrste operacija po pravilu zahtevaju minimalnu hospitalizaciju. ASPCA preporučuje sterilizaciju ili kastraciju u što ranijem životnom dobu životinje. Osim sprečavanja neželjenog parenja, kastracija kod mužjaka pasa i mačaka uklanja opasnost od raka testisa i bolesti prostate. Sterilizacija ženki pasa i mačaka pomaže u sprečavanju piometre [gnojne infekcije materice] i raka dojke, a sama operacija se preporučuje pre prvog teranja pošto tada pruža najveći stepen zaštite od ovih bolesti. Lečenje piometre zahteva hospitalizaciju, intravenske infuzije, antibiotike i naposletku - sterilizaciju. Rak dojke je fatalan za oko 50% obolelih ženki pasa i za čak 90% obolelih mačaka! Treba takođe znati da su anestezija i operacioni proces veoma neizvesni, komplikovani i skupi, pogotovo kada se radi o starijim životinjama.

Odgovorno postupanje

Da li ste svesni da možete sprečiti patnju i smrt mnogih životinja?

Retki su ljudi koji ne vole mačiće i štence. Nažalost, neki izgube taj osećaj naklonosti kada životinje odrastu. Kao tužni rezultat, na svetu godišnje bude eutanazirano nekoliko miliona pasa i mačaka svih starosti i rasa. Ostali žive kratak i najčešće nesrećan život lutalica. Mnoge od ovih životinja su na svet došle neželjenim upravinjam koje je moglo biti sprečeno sterilizacijom ili kastracijom. Lutalice retko žive duže od nekoliko godina, često stradajući od gladi, bolesti, smrzavanja ili pod točkovima automobila.

Suve činjenice

Predsrasuda: Ženka psa ili mačke treba da ima jedno leglo pre sterilizacije.
Činjenica: Što pre sterilišete ženku to će ona imati bolje zdravlje u budućnosti. Čim štene ili mače ima više od jednog kilograma ili je starije od 2 meseca, ona ili on mogu biti sterilisani ili kastrirani.* Mnogi veterinari sprovode veoma uspešnu ranu sterilizaciju. Što duže ženka živi bez sterilizacije, veće su šanse od tumora dojke ili infekcije materice. Zapravo, ženka sterilisana pre prvog teranja [između 6 i 9 meseci] ima šest do sedam puta manje šansi da dobije tumor od nesterilisane ženke.

*[oko ovog važnog detalja su mišljenja stručnjaka i dalje podeljena, a jedni se jako protive kastraciji mužjaka pre 8.-og meseca starosti]

Predsrasuda: Sterilizacija ili kastriranje će izmeniti karakter kućnog ljubimca.
Činjenica: Male promene koje će nastupiti biće bez izuzetka pozitivne. Bez obzira na starost u trenutku ovakve operacije, vaš ljubimac će ostati veran, privržen i žaštitnički nastrojen prijatelj. Sterilizacija će smanjiti nagon za parenjem što će imati smirujući efekat na mnoge životinje. Kastrirani mužjaci mačaka i pasa uglavnom prestaju da [žele da] lutaju i da se sukobljavaju sa drugim mužjacima a takođe prestaju i da označavaju svoju teritoriju urinom.

Predsrasuda: Kućni ljubimci posle sterilizacije postaju debeli i lenji.
Činjenica: Netačno! Manjak kretanja i preterana ishrana čini kućne ljubimce debelim i lenjim, ne sterilizacija. Vaš kućni ljubimaca se neće ugojiti ukoliko mu obezbedite adekvatno kretanje i normalnu ishranu. Sterilizacija je dobra za vašeg ljubimca i zbog toga što takve životinje u proseku žive dve do tri godine duže od nesterilisanih jedinki. [nepostojanje seksualnog nagona delimično smanjuje aktivnost životinje pa je zbog toga preporučljivo praqtiti težinu i adekvatno umanjiti obroke ako se primeti porast]

Predsrasuda: Sterilizacija je opasna i bolna operacija.
Činjenica: Sterilizacija i kastracija spadaju u rutinske operacije nad životinjama. Uz minimum kućne nege, vaš ljubimac će moći da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima samo nekoliko dana nakon operacije.

Predsrasuda: Korisno je da deca vide kako životinje dolaze na svet.
Činjenica: Veliki broj pristupačnih edukativnih materijala i više su nego dovoljni da decu nauče o rađanju života - na odgovoran način. Dopuštanje da se vaš kućni ljubimac na svet donese mlade koje ne nameravate zadržati će vašu decu naučiti neodgovornom ponašanju. Svako ko je svestan na kakav užasan način život završavaju lutalice u kafilerijama ne sme dozvoliti nekontrolisano parenje.

izvor: Američko udruženje za sprečavanje okrutnosti prema životinjama [The American Society for the Prevention of Cruelty to Animals]

Američki baset je pas na niskim nogama s jakim šapama i kožnim borama po telu koje izgledaju poput prugastih nogavica. Bedro je snažno mišićavo, gibanje tekuće i zbog jakih mišića dovoljno elastično. Čelo je okruglo s izraženim potiljkom. Ima jak ugriz. Uši su viseće i nisko postavljene, veoma duge i meke - kao najbolja teleća koža. Ima izražen podvoljak i jak repni koren. Može biti trobojan (crno-belocrveni) ili dvobojan. Visina - 33 do 38 cm, težina do 32 kg. Doživi starost do 12 godina.Pas ima "najžalosniji pogled na svetu" i dozvoljava "da ga miluju tri deteta odjednom". Nos i uši ima uvijek na tlu. Potiče iz stare lovačke pasmine koju ne smemo zameniti s francuskim basetom ili kratkonogim goničem. Baset je izdržljiv, primeren za boravak u stanu i spada među tihe pse. Ipak, kada ponekad zalaje čuje ga se daleko. Potreba za šetnjom zavisi od odgojnih navika. Poznajem lenje basete, ali i one koji se rado kreću. Svojeglav je, stoga nije uvek jednostavno živeti s njim. Pre svega to je pas koji živi u čoporu i ne voli biti sam. Toliko je jak da ga ponekad ne možemo obuzdati. Mora biti kondicijski jak s lepom postavom. Mršavi baseti kojima se vide rebra nisu lepi. Kod nekih mužjaka često se pojavljuju bubrežni kamenci.Baseti su psi za one koji se lako oduševljavaju, puno su okretniji i brži nego što izgledaju.

Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera

 

 

 

 

Kao autohtoni aljaski pas, aljaski malamut pripada najstarijoj populaciji ove zemlje. Nekadašnje ime Malhmut dobio je po eskimskom plemenu koje ga je pripitomilo. Težak i snažne građe on je najveći pas za vuču i smatra se kraljem severnih pasa. Kada su Evropljani okupirali Kanadu, koristili su ga za vuču u planinskim predelima. Leti je ovaj pas bio sposoban da ispod stomaka transportuje teret težak preko 20kg. Ovaj snažan, izdržljiv i brz pas, šampion je u trkama saonica. Pošto je veoma čist, miroljubiv, miran, nežan i rado se igra, veoma je cenjen pas za društvo u Severnoj Americi i Kanadi. Evropljani su ga otkrili kasnije.

I pored uspeha koji je postigao, ne treba zaboraviti da ovaj pas nije stvoren za život u gradu i da pati zbog vrućine i nekretanja.

Aljaski malamut ima krupnu ali proporcionalnu glavu, široku, blago zaobljenu lobanju, kose, tamne, bademaste oči i prave, male, trouglaste uši, blago okrenute ka napred. Vrat mu je snažan, slabine čvrste i kratke, a noge, veoma mišićave. Ima snažne i čvrste šape. Rep mu je u obliku elegantne perjanice, podignut iznad slabina ili niže.Gusta, gruba dlaka veoma je zbijena u predelu oko vrata, po plećima i bedrima i prekriva masnu, gustu i vunastu poddlaku. Može biti u svim nijansamasive boje do crne, sa belim oznakama na stomaku i delu šapa i svetlijim ili tamnijim obeležjem u obliku kape na lobanji, ili u obliku maske na licu. Bela mrlja na čelu ili potiljku je veoma cenjena. Jednobojno belo krzno je takođe dopušteno.

 

 

 

 

 

 

Zemlja porekla: Japan
Upotreba: Pas za pratnju
Zemlja razvoja: SAD

 

 

 

 

 

 

 

Istorijat: U početku je istorija velikih japanskih pasa (ranije američki Akita) slična istoriji japanskih Akita. Od 1603. u oblasti Akita, Akita Matagis (psi srednje veličine za lov na medvede) korišceni su za borbe pasa. Od 1868, Akita Matagis je ukrštan sa Tosa i mastifima. Usled toga, veličina akita se povećala ali karakteristike udružene sa špicevima su nestale. Godine 1908. borbe pasa su zabranjene, ali akite su bez obzira na to sačuvane i poboljšane kao velika japanska rasa. Kao rezultat toga devet najboljih primeraka akita je 1931. godine proglašeno "nacionalnim spomenicima".

Opšti izgled: Veliki pas, snažne građe, skladan, sa velikom mišićnom masom i teškim kostima. Široka glava formira trougao sa tupim uglovima, sa dugačkom njuškom i relativno malim očima i uspravnim ušima nagnutim napred tako da se nalaze skoro u istoj ravni sa zadnjim delom vrata predstavljaju karakteristike rase.

 

 

 

 

 

 

 

 

Proporcije: Odnos između visine na nivou grebena i dužine tela je 9 prema 10 kod mužjaka i 9 prema 11 kod ženki. Dubina grudnog koša iznosi polovinu visine psa na nivou grebena. Razdaljina od vrha nosa do stopa odgovara razdaljini od stopa do potiljka u odnosu 2 prema 3.

 

Karakter i narav: Prijateljski nastrojen, okretan, lako se obučava, poslušan, ponosan i hrabar.

Krzno: Dvostruko. Podlaka debela, meka, gusta i kraća od dlake. Spoljašnja dlaka ravna, oštra/kruta i donekle odstoji od tela. Dlaka na glavi, potkolenicama i ušima kratka. Dužina dlake na grebenu i sapima dugačka približno 5 cm, što je nešto duže od dlake na ostatku tela, osim repa gde je dlaka najduža i najbujnija.

Boja: Sve boje poput crvene, žućkasto-smeđe, bele itd. Ili čak mrljasto ili prugasto. Boje su sjajne i jasne. Beli psi (jednobojni) nemaju masku. Mrljasti psi su u osnovi bele boje sa velikim, podjednako raspoređenim mrljama koje pokrivaju glavu i više od jedne trećine tela. Podlaka može biti različite boje od spoljašnje dlake.

Veličina: Visina na nivou grebena: Za mužjake: 66-71 cm (26 - 28 inča); za ženke: 61 - 66 cm (24 - 26 inča)

 

Ima svilenkastu dlaku boje peska, koja kod kretanja izgladi njegove obrise. Crno obrubljene oči, plivajuće i tekuće kretanje i visoko podignut i savijen rep sa zastavicom, stvaraju egzotičnu pojavu, koja se ne može videti ni kod jednog drugog psa. Afganistanski hrt seva očima od zadovoljstva prema čoveku uz kojeg trči. Čeoni deo glave je dug, s izrazitim zliskom, pokriven dugom dlakom, koja na vrhu pravi razdjeljak. Duga svilenkasta dlaka nalazi se i na ušima. Prednje su šape izrazito velike, a zbog guste dlake izgledaju još i veće. Kod tog je psa posebno važno krzno, koje psu daje izgled plemenitosti. Dozvoljene su sve boje. Idealna visina - 68,5 do 73,5 cm.Težina - 25 do 30 kg. Stepski lovac iz Afganistana se u Europi pojavio tek tridesetih godina ovog stoleća i brzo je postao omiljen zbog laganog kretanja i kuštrave dlake koju nosi kao dragoceni krzneni plašt. Imati afganistanca nije jednostavno, stoga on nikada neće postati modni pas. Njegova glavna karakteristika je nezavisnost. U porodici se nikada ne osjeća podređenim, već je ravnopravan s drugim članovima porodice. Potrebno je puno truda, ljubavi i doslednosti da postane poslušan. Vrlo je rizično imati tog psa i zato ga nikako ne preporučujem ljudima koji se barem malo ne razumiju u pse. Kada ugleda nešto, što mu se čini vrijednim goniti, ta mu lovina neće pobeći. Svoju obitelj afganistanac voli, njoj je privržen, stoga nije pas koji bi menjao vlasnika. Želimo li mu omogućiti dovoljno kretanja mora sudelovati na trkama. Po naravi je čuvar, potrebna mu je redovita nega. Doseže brzinu do 45 km/h.

Vrlo je aktivan, srednje velik i snažan pas s jakim kostima i dobro razvijenim mišićima. Deluje elegantno. Na glavi nema bora, gubica je jaka, uši su priležeće i na krajevima zaokružene. Mišićav vrat je u skladu s jako razvijenim telom. Noge su mišićaste i ravne, šape čvrste i skupljene. Rep je srednje dug s nešto kraćom dlakom. Dlaka je čvrsta, tvrda i debela iako ne glatka s dobrom poddlakom. Idealna je tamno crvena jelenja boja ili crna sa smedim pegama. Bela boja nije dozvoljena. Visina - 38 cm, težina - 15 kg. Doživi 12 godina. To je stara pasmina koju koriste za lov u predelima nemačkih i austrijskih Alpa, te u bavarskim šumama. Do 1976. godine mislilo se da potiče od jazavčara, što je pogrešno. Pasminu su priznali 1896. godine u Nemačkoj. Alpskog brak jazavčara koriste kao krvoslednika za lov na zečeve i lisice. Pouzdan je tragač, traga štekčući. Lovac ga čitavo vreme čuje i zato se može dobro postaviti. U kući je miran i prijazan s porodičnim članovima i decom. Oprezan je i često ga vidimo na slikama kako čuva lovčev ranac, ili ulovljenu divljač. Može biti dobar pas za obranu. Kod uzgoja vrede strogi propisi, posebno kod izbora pasa za oplodnju. Važne osobine su radna sposobnost i izgled. Potražnja za tim odličnim psima je veća od ponude. Pas za lovce. Svojeglav je i agresivan u lovu, a inače je prijazan, srdačan i pitom. Brz je, neumoran i siguran.

Podaci o pasminama su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera

Alpski brak jazavičar

1. Manje od 2% ljudskih bolesti (tačnije 1,16%) je ikad viđeno kod životinja.
2. Prema bivšem naučnom istraživaču Huntingdon Life Sciencesa, rezultati ogleda na životinjama i ljudski nalazi slažu se u svega 5 - 25%.
3. 95% lekova testiranih na životinjama odmah je odbačeno kao izuzetno opasno ili beskorisno za ljude.
4. Najmanje 50 lekova koje možemo naći na tržištu uzrokuje rak kod oglednih životinja. Oni su odobreni samo zbog toga što se javno priznaje da su ogledi na životinjama nerelevantni.
5. Firma Procter & Gamble koristi veštački mošus iako on ne prolazi oglede na životinjama, odnosno dokazano je da uzrokuje tumor na miševima. Njihov odgovor je da su rezultati testova na životinjama 'od male važnosti za ljude'.
6. Kada su pitani jesu li ogledi na životinjama zaista merodavni 'obzirom na anatomsku i psihološku različitost ljudi i životinja', 88% lekara se složilo da nije tako.
7. Rezultati ispitivanja na pacovima sigurni su u samo 37% kod identifikacije uzroka raka na ljudima. Čak bi i bacanje novčića bilo preciznije!
8. Glodari su životinje koje se stalno koriste u ispitivanjima raka. Oni, međutim, nikada ne oboljevaju od malignog karcinoma, ljudske forme raka, koji razara opnu (npr. rak pluća). Njihov sarkom pogađa kosti i vezivno tkivo: to su rezultati koji se među sobom nemogu porediti.
9. Više od 90% rezultata ogleda na životinjama je odbačeno, jer nisu prikladni za čoveka.
10. Rezultati ogleda na životinjama mogu biti bitno izmijenjeni faktorima kao što su ishrana i smeštaj. Vrsta ležaja je bila identifikovana i kao uzrok koji povećava procenat raka za čak više od 90%, ali i gotovo nula posto kod iste vrste miševa smeštenih na različitim lokacijama.
11. Polne razlike među životinjama u laboratoriju mogu uzrokovati kontradiktorne rezultate ogleda. To se ne poklapa s ljudima.
12. 9% životinja podvrgnutih anesteziji kako bi se oporavilo umrlo je zbog same anestezije.
13. Procenjeno je da se 83% građe u miševima metaboliše na drukčiji način nego kod ljudi!
14. Pokušaji podizanja tužbe protiv proizvođača leka Surgama pali su u vodu zbog svedočanstva medicinskih stručnjaka da 'podaci prikupljeni od životinja nisu previše sigurni za pacijente'.
15. Prema rezultatima ispitivanja na životinjama limunov sok je smrtonosan otrov, dok su arsen i botulin sasvim sigurni!
16. Genetski modifikovane životinje nisu uzor za ljudske bolesti. MDX miš je trebao da dokaže distrofiju mišića, ali mišići su se regenersali bez tretmana.
17. Prema jednom istraživanju u Nemačkoj, uzrok 88% mrtvorođene dece su hemijski proizvodi koji su uspešno prošli ispitivanje na životinjama!
18. Prema tom istom istraživanju 61% defekata kod novorođenčadi uzrokovano je hemijskim proizvodima koji su uspešno prošli ispitivanje na životinjama! Tih defekata je sada 200 puta više nego u razdoblju posle Drugog svetskog rata.
19. Jedan od šest hospitalizovanih pacijenata se nalazi u bolnici zbog toga što je podvrgnut lečenjem pogrešnim tretmanom.
20. Godišnje je i do 100.000 smrtnih slučajeva u Americi zbog medicinskih tretmana. U jednoj godini 1,5 miliona ljudi je završilo u bolnici radi lečenja.
21. Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije je pokazalo da deca 14 puta lakše obole od boginja ako su bila vakcinisana!
22. 40% pacijenata pati od nuspojava zbog prepisanih tretmana lečenja.
23. Više od 200.000 lekova je bilo pušteno na tržište, od kojih je većina u međuvremenu povučena. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji samo 240 ih je 'neophodno'.
24. Nemački lekarski kongres je zaključio da je 6% fatalnih bolesti i 25% organskih bolesti uzrokovano lekovima koji su uspješno prošli oglede na životinjama.
25. Operacija za spašavanje života kod ektopičnih trudnoća je kasnila 40 godina zbog vivisekcije.
26. Prema Royal Commission o vivisekciji (1912.), 'za otkriće anestetika uopšte nisu zaslužni ogledi na životinjama'. Poznati Dr. Hadwen je zaključio, 'Da smo se oslanjali na oglede na životinjama čovečanstvo bi bilo uskraćeno za taj divan blagoslov anestetika.' Halsey je opisao Fluroxeneovo otkriće kao 'jedan od najdramatičnijih primera obmane podacima dobijenih od životinja'.
27. Aspirin ne prolazi oglede na životinjama kao ni Digitalis (lek za srce), niti insulin (uzrokuje defekte kod rođenja životinje), niti penicilin, kao ni drugi za ljude sigurni lekovi. Bili bi zabranjeni da su se pitali oni koji su vršili oglede na životinjama.
28. Proizvođači Thalidomida su na sudu bili oslobođeni nakon što je na osnovu brojnih izjava stručnjaka donešena odluka da se rezultati ogleda na životinjama ne mogu koristiti za ljudsku medicinu.
29. Transfuzija krvi je 200 godina kasnila zbog ogleda na životinjama, a transplantacija rožnjače 90 godina.
30. I pored mnogih Nobelovih nagrada koje su dobili vivisektori, samo 45% od njih se slaže da su ogledi na životinjama neophodni.
31. Postoji najmanje 450 alternativnih metoda koje mogu zameniti oglede na životinjama.
32. Najmanje 33 životinje umiru u laboratorijima širom sveta svake sekunde; u Velikoj Britaniji umire jedna životinja svake 4 sekunde.
33. Direktora Research Defence Societyja (koje postoji za odbranu vivisekcije) su pitali da li bi napredak u medicini bio moguć bez korišćenja životinja. Njegov pismeni odgovor bio je: 'Siguran sam da bi.'