Crni
Crnog sam prvi put videla sklupčanog u uglu pred vratima jedne prodavnice u centru Nadalja. Pomalo nalik Labradoru ali nešto manji ipak je bio mešanac. Od negde donet i tu ostavljen on je taj ugao pretvorio u svoju teritoriju. U početku uplašen i nesvestan toga šta je pogrešio i čime je zaslužio da ga tu ostave nije reagovao na provokacije prolaznika a posebno dece ali kako su dani prolazili on se osećao sigurnije i počeo je da lavežom i režanjem tera one za koje je mislio da žele da ga i odatle izbace. Donela sam mu hranu i vodu. Pronašla sam neku staru kutiju i napravila sam mu ležaj. Na mene nije lajao i režao. A onda je počelo...
Prvo su neke žene nagovorile nekog mladića da ga istuče ne bi li ga oterao. On je ostao! Potom je neko drugi pretpostavio da će on sigurno nekog ujesti i rešio je da ga otruje. On je i to preživeo! Zatim se prešlo na sigurniji metod pa mu je u hranu stavljeno smrvljeno staklo. Tri puna dana je on odbolevao to staklo! Preživeo je!!!
Ali ja više nisam mogla da svako jutro sa strepnjom dolazim do mesta gde je on bio strahujući da li je još tu i da li je živ. Već sam bila posvadjana sa pola sela jer su oni tvrdili da sam ja kriva što on laje i reži jer ga hranim. Pozivam Đurđevo. Govorim Moniki šta se sve sa njim dešava. Ona šalje kombi po njega. On mi dozvoljava da ga uzmem i odnesem do kombija. Kombi odlazi. Posle nekoliko nedelja uspevam da odem do Đurđeva. Ja dobijam jedno prelepo mahanje njegovog crnog repa, njuška je na mom dlanu, malo se mazimo i tepamo jedno drugom. Tamo ga zovu Gara. Ugao kod prodavnice u centru Nadalja je prazan... Ali je Crni živ! :)
 |
