:
Bobi je bio siroče...ostavljen kraj puta i prepušten svojoj zloj psećoj sudbini.
No kako to obično biva u pričama čuda se dogadjaju pa je tako Bobi u svom lutanju sreo Luku.
Luka se vraćao peške iz Srbobrana i odjednom se kraj njega stvorilo jedno krzneno klupko da mu put učini kraćim i sigurnijim. Malo je šepeljio pored njega na još uvek nesigurnim šapicama a malo je bio i nošen i tako je stigao u Turiju.
Svoju sreću zbog pronadjenog novog doma kao i zbog dobrodošlice kojom je dočekan iskazivao je noseći papuče i cipele ukućana po dvorištu a vrhunac sreće je manifestovao skidanjem belog tek raširenog duksa sa štrika.
Izrastao je u lepog kudravog mešanca,sjajnih očiju,naćuljenih ušiju i repa kojim je neprekidno mahao.
Upoznao je sve stanovnike kako kuće tako i dvorišta.Dostojanstveno je tolerisao mačke a kokoške ga i nisu baš nešto interesovale. Sve u svemu bio bi to srećan život da nije bilo ipak
neke čudne usamljenosti, njemu je nedostajao neko ko bi bio njegov pravi drug.
Tih dana domaćini su pokušali da u inkubatoru izlegu guščija jaja a kao rezultat toga iz inih jaja izleglo se jedno gušče.
Pomalo razočarani rezultaom pustili su gušče u dvorište nadajući se da će on pronaći svoje mesto medju ostalim živuljkama.
 |
Bobi i njegovi prijatelji |
Čim ga je ugledao Bobi je shvatio da je ono upravo ono za čim je čeznuo i za čim je tragao.
Bila je to ljubav na prvi pogled i od tada su svo svoje vreme provodili zajedno.Spavali su sklupčani jedan kraj drugog a Bobi je lajanjem i reženjem terao od guščeta sve radoznalce kao i one za koje je smatrao da guščetu ne žele dobro.
A da priroda ume da se našali i napravi čudne spojeve pokazalo se kada se posle dve nedelje izleglo još jedno gušče.
Bobijevoj sreći nije bilo kraja ...jer tražio je on samo jednog prijatelja a sada ih ima dva.
Njegove obaveze čuvara sada su se udvostručile ali je on to rado prihvatio.
Tako je jedno obično turinsko dvorište po ko zna koji pokazalo i dokazalo koliko se od životinja može mnogo toga dobrog naučiti...
