Bak' s Home

Zovu me Meda. Nađen sam na ulici. Sada sam u stanu jedne Biljane ali ne mogu tu da ostanem jer ona već ima dva psa. Lepo sam vaspitan i dobar sam.Uzmite me a ja ću vas mnogo voleti.

 

 

 

U nedelju 17.maja na pomoćnom terenu FK Srbobran kinološko društvo Srbobran, organizovalo je prvu CAC izložbu pasa svih rasa i specijalku za Bernandince.

'

 

„BAK“ zatražio izjašenje Ministarstva poljoprivrede o spornom Pravilniku
SO Srbobran je na sednici održanoj 21. aprila 2009. godine usvojila Pravilnik o humanom hvatanju i uklanjanju pasa i mačaka lutalica čije pojedine odredbe su, prema mišljenju Udruženja za zaštitu prava životinja „BAK“, protivne Zakonu o vetrinarstvu.

Naime, pomeuti Pravilnik donet je na osnovu propisa Ministarsva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz 1994. godine (republički Pravilnik o humanom hvatanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica) koji je donošenjem Zakona o veterinarstvu prestao da važi. Pored toga Pravilnik opštine Srbobran predviđa da se poslovi hvatanja životinja poveravaju preduzeću sa teriorije druge opštine, što nije moguće s obzirom da nije dozvoljen prevoz životinja iz jedne u drugu opštinu bez uverenja o zdravstvenom stanju životinja (koje nije moguće izdati za napuštene životinje).

Imajuću u vidu navedeno i u cilju zaštite zdravlja stanovništva i dobrobiti životinja, Udruženje za zaštitu prava životinja „BAK“ je zatražilo tumačenje sporniih odredbi Pravilnika od Uprave za veterinu Ministarstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na koji način je zakonski regulisano rešavanje problema napuštenih životinja
Zakon o veterinarstvu iz 2005. godine napustio je dotadašnji neefikasan i skup pristup rešavanju problema napuštenih životinja koji se svodio na hvatanje i eutanaziju životinja nakon tri dana boravka u posebnim objektima. Umesto toga Zakon o veterinarstvu insistira na obeležavanju i registraciji pasa poznatih vlasnika, kao i zbrinjavanju napuštenih životinja u prihvatilišta. Ovaj zakon obevezao je opštine da osnuju zoohigijensku službu koja će hvatati napuštene životinje i zbrinjavati ih u prihvatilišta.

Pored toga, prema najavama, već narednog meseca stupiće na snagu Zakon o dobrobiti životinja koji još precizniije definiše i šire obuhvata ovu materiju. Ovaj zakon će obavezati opštine da izrade Programe smanjenja i kontrole populacije napuštenih životinja koji treba da uključi strogo poštovanje propisa o držanju životinja, edukaciju dece i odraslih, sterilizaciju životinja, njihovo obeležavanje i registraciju i slično.

Podsećamo da smo se u više navrata obraćali opštini Srbobran i njenom predsedniku sa željom da ostvarimo saradnju i da evidentan porast napuštenih životinja u našoj opštini rešimo na human, ekonomski isplativ i zakonit način. Saradnja nije prihvaćena uz neka uopštena obećanja da će se problem rešiti izgradnjom prihvatilišta čim se za to stvore uslovi i tome slično.

Bez obzira na nerazumevanje predsednika opštine, Udruženje je u saradnji sa građanima naše opštine nastojalo da doprinese rešavanju problem napuštenih životinja. Uspostavili smo saradnju sa Organizacijom za poštovanje i brigu o životinjama ORCA koja nam je pomogla u izradi Strategije rešavanja problema napuštenih životinja za koju smo uvereni da može trajno i kvalitetno rešiti problem. Prihvatanjem Strategije pokrenuli smo značajne aktivnosti u našoj sredini kao što je edukacija dece, omladine i starijih u cilju odgovornog ponašanje prema životinja a posebno prema kućnim ljubimcima, a planiramo i sprovođenje edukacije nastavnika u školama na teritoriji naše opštine.

Pored toga, zahvaljujući donaciji Društva za zaštitu životinja iz Đurđeva pokrenuli smo akciju sterilizacije ženki pasa i mačaka kao jednog od ključnih elemenata Strategije- smanjenja populacije. Uporedo sa sterilizacijom radi se vakcinacija i čipovanja pasa i mačaka.

Kao reakcija na sve ove oklonosti, umesto da ispoštuje zakonske obaveze i započne sa savremenim pristupom rešavanju problema napuštenih životinja, Opština Srbobran (na čelu sa predsednikom opštine gospodinom Brankom Gajin) čini korak nazad usvajajući Pravilnik o humanom hvatanju i uklanjanju pasa i mačaka lutalica koji je baziran i sačinjen na osnovu sada već nevažećeg propisa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz 1994.godine (Pravilnik o humanom hvatanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica iz 1994.godine)!

Nesvatljivo nam je da kada nas bukvalno nepun mesec dana deli od usvajanja Zakona o dobrobiti životinja, kada se predsednik Srbije lično zalaže da Republika Srbija ide u susret evropskim i svetskim trendovima u oblasti zaštite prava životinja, kada ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin potpisuje Izjavu o prihvatanju Univerzalne deklaracije o dobrobiti životinja, da opština Srbobran svoj odnos prema životinjama bazira na Pravilnicima koji afirmišu nasilje nad životinjama i ubijanje.

Bez obzira ne sve izneto Udruženje će nastojati da ostvari saradnju sa Opštinom Srbobran kako bi dalo svoj doprinos u rešavanju problema napuštenih i na taj način pomoglo ne samo životinjama već i stanovnicima naše opštine.

	Svetlana Đorđin Predsednik, Udruženja za zaštitu prava životinja „BAK“ Srbobran, Nadalj

 

Započela akcija besplatnog sterilisanja, vakcinisanja i čipovanja ženki pasa i mačaka. Ova besplatna akcija radi se u interesu pre svega pasa i mačaka, svoje ljubimce mogu da prijave svi naši sugrađani. Zahvaljujući odličnoj saradnji našeg Udruženja sa Društvom za zaštitu životinja i prirode iz Đurđeva na čijem čelu je Monika Brukner, obezbeđena su donatorska sredstva iz Švajcarske, tako da se čipovanje, vakcinacija i sterilisanje vrše potpuno besplatno. Odlučili smo se na saradnju sa Veterinarskom ambulantom Vacca, jer smo već sarađivali i pokazalo se da je to bilo jako dobro. Svi zaineresovani vlasnici pasa i mačaka mogu da se jave meni na telefon 739 - 116 ili mailom na adresu svetlana@bakhome.org, a potom ćemo dogovoriti termin i ostale detalje. Ova akcija je prvenstveno pokrenuta u cilju da se smanji broj potencijalno napuštenih životinja, tako da je sterilizacija primarna. Na taj način mi želimo da pomognemo vlasnicima, koji imaju ženku psa ili mačke i ne žele da razmišljaju šta će uraditi sa mačićima ili kučićima. Smatramo da na taj način možemo značajno da doprinesemo smanjenju broja napuštenih životinja.

Budući da sam još vrlo mladi vlasnik, jedne prelepe kuce, moja osećanja prema dugim vlasnicima, počinju vrlo brzo da se menjaju, kako je granulo letnje Sunce. Želim ta osećanja da podelim sa Vama, ne bi li možda garnula neki mali delić Vaših osećanja.

Ukoliko se pronađete u ovoj priči, znajte da Vas zaista mrzim iz dna duše, a što se tiče druge polovine ljudi koji će se naći ovde, znam da će im sve ovo biti nebitno i glupo. Vas bih jedino zamolila da zadržite svoje mišljenje za sebe. Čovek koji ne voli životinje, to je čovek samo izdaleka, a sa neljudima ne želim da imam nijedan vid komunikacije. Oni koji budu zainteresovani, molim Vas apelujte na svoje komšije i naučite ih šta znači “Brinuti se o svom psu”.

Nedeljno popodne: Želela sam da izvedem mog psa na teren, kako bi se malo istrčala ukoliko nema nikog (sudeći da je ovo ipak Srbobran, mesto bez ljudi), međutim kada sam stigla na teren, videla sam da je tamo još jedan stariji vlasnik koji je pustio svog psa sa lanca. Zaobilazim ih u velikom luku ne bi li izbegla tuču i režanje…. Veliki Zlatni Retriver zaleteo se u našem pravcu. Ubrzo, nedavno razmahani repovi, zategli su se kao strele. Ono što sam želela da izbegnem, upravo se dešava. Očekivala sam da će vlasnik Retrivera dozvati ga nazad i da će se sve mirno zarvšiti ali –NE! Psi su zakrvavili jedan na drugog, pokušala sam moju kucu da sklonim dalje, ali neuspesno. Počela sam da se derem na vlasnika, u tom trenu, zaista sam mu rekla svašta i oslovila ga raznim pogrbnim imenima jer je mrtav hladan nastavio da se šeta kao da se ništa ne dešava. Uzvratio mi je samo “Šta se dereš? Ne vidiš da se igraju??”. Dragi gospodine bez svesti i osećanja, za mene to nije obična “pseća igra” kada se ujedaju za vratove, cvile i osakaćuju jedan drugog!
Sledeći dan: Povela sam opet svog psa u šetnju, koja se brže završila nego sto je počela. Tek što smo malo odmakli od kuće, zašli u sledeću ulicu, dočekao nas je čopor od 4-5 pasa. Jedan po jedan, iz velike rupe koja se nalazila na ogradi dvorišta izlazili su … i nastala je havarija… Vukla sam psa sve više prema sebi i išla u nazad, ali tek tada smo ohrabrili taj čopor da nastavi. S` obzirom da sam bila zatečena i uplašena, pokušavala sam da dozovem vlasnika jer zaista nisam znala šta da uradim. Jeste da su to bili dosta manji psi, ali nije mi u cilju ni jedan od tih pasa da se povredi. Volim sve pse bili oni agresivni ili velike maze, ali vlasnici su ti koji me izluđuju. Napokon, nakon dobrih 10-ak minuta, izašla je vlasnica, bacila je metlu na njih, i viknula “Ulazite unutra”. Mislite da su je poslušali? Heh…..bar da jesu. Nekako, jedva smo uspele da se izvučemo, medjutim pošto i dalje ništa nije preuzeto povodom te loše ograde, mi i dalje moramo da idemo okolnim putem. Ne samo mi, SVI! Deca se boje kada idu iz škole (jedno dete je nedavno i ugriženo od strane tih pasa), stari ljudi na biciklovima ne mogu da se odbrane, palo je i nekoliko tužbi i pretnji, ali i dalje je sve po starom. Još jednom napominjem, nemojte me pogrešno shvatiti, JA VOLIM PSE i sve životinjice koje postoje na planeti. Nebitno da li su one: male, velike, agresivne, divlje, pitome ili umiljate. Sve su lepe na svoj način. Uvek tražimo grešku u drugima, a da li smo nekada zatražili grešku u nama?? Da….najlakše ih je ubiti na najnehumaniji način i rešiti ih se. ŽELIS PSA? OBEZBEDI MU USLOVE ZA DRŽANJE PRE NEGO ŠTO GA UZMEŠ!!! Sudeći po tome da zaista volim svog psa, i da ne postoji stvar koju ne bih uradila za nju, želim da bude zdrava i jaka…što je sasvim normalno. Primetila sam nesto čudno na njoj, želela sam da znam šta je uzrok i kako to može da se izleči. Prvog radnog dana krenuli smo ka veterinaru. Dok smo prolazili ulicama, naišli smo na mnogo napuštenih pasa kao i onih koji su izašli na ulicu jer su njihovi vlasnici suviše lenji da ih šetaju pa im je ovako jednostavnije. Jedva smo uspeli mirno da stignemo do odresišta, (i dalje mi nije jasno kako) kad mi tamo ono međutim. “Veterinar za stine životinje” koji NE SME da priđe psu. Hajde da mi je pas agresivan, pa mogu da razumem… Čak štaviše, izgleda kao veliki umiljati meda koji uvek želi da se mazi i igra. Pogledao je okom preko stola, potom ustao i stao iza stolice i počeo da mi deklamuje veterinarske definicije 15 minuta. Kada je završio, poželela sam da mu kažem “Pali ste na ispitu, dođite ponovo. Hvala doviđenja!” Nisi ni pogledao izbliza da vidiš šta bi to moglo da bude, ali se ističeš u tome kao kako ti znaš to sve, i sve ti je poznato, ali se bojiš da priđes psu??? Ludost bez granice! Želim da veterinar bude kao prijatelj sa mojim psom, a ne samo da joj bezpotrebno nabija tenziju. Normalno je da psi to osete i da se i sami unervoze. Šta bi bilo da si slučajno trebao da joj daš neki lek ili inekciju? Lele majko… Ne znam da li ste čuli, ali počela je akcija BESPLATNOG kastriranja, cipovanja i pelcovanja ženki. Naravno, pošto je besplatno samo isključivo za vlanike ženki + sve ovo sto mi se izdesavalo sa mojom kucom, pala mi je jedna genijalna ideja na pamet. Mi iz udruženja, Zaštita prava životinja “BAK”, organizujemo tu akciju, a SVI oni koji nas saleću sa rečenicama tipa “Treba ljde zaštititi” itd, koje me u poslednje vreme sve manje dotiču, iskereno, dosadilo mi je svađanje sa ograničenim ljudima, kada otvore to njihovo “Udruženje za zaštitu ljudi” (iako bi ljudi trebali PRVO da se spase od samih sebe), bilo bi fantastično da ogranizuju sličnu akciju! Akcija bi se sastojala od kastriranja neodgovornih vlasnika! Time bi i oni i mi bili na dobitku. Mi bi bili na dobitku jer ne bi više svu krivicu svaljivali na bezdužne pse, a populacija tipa: neodgovorni vlasnici, ograničeni ljudi, ljudi sa ooooorgomnim egom kojima svi smetaju pa razlepe rafal po slabijima koji ne mogu da drže puske za uspavljivanje, špriceve sa deterdžentom itd bi se znatno smanjila i svi bi mogli da živimo u lepšem svetu. Naravno na to ćemo se kanda dočekati, s` obzirom da to neotvoreno, bistro i prepuno znanja “Udruženje za zaštitu prava ljudi” (nisam sigurna da li je za prava ljudi ili za zaštitu života ljudi, ali nema veze) se čeka na nekog ko će biti malo ambiciozniji od njih i otvoriti ga. Međutim, pošto smo svi mi navikli da sedimo skrštenih ruku, eventualno poneki da sede ispred radnje/u parku, piju pivo, duvaju džojs i da ih boli uvo za sve, nastavićemo da radimo to što najbolje znamo, a to je da čekamo na druge da to urade umesto nas. S` ljubavlju, srdačni pozdravi D_Lady

Organizacije i ljubitelji životinja iz Švajcarske pomoći će da se u opštini Srbobran sprovede akcija masovne sterilizacije ženki pasa i mačaka. Uz sterilizaciju svaka životinja će biti obeležena (čipovana) i vakcinisana. Za vlasnike pasa i mačaka ova akcija je besplatna. Potrebno je samo da se prijave našem Udruženju kako bi se dogovorili o terminu za sterilizaciju.

U želji da pomognemo Udruženju za zaštitu životinja iz Vrbasa koje je u osnivanju,organizovali smo sastanak sa organizacijom „ORCA“ Ovaj sastanak je održan u Beogradu 24.marta. Sastanak je iako mu je prevashodni cilj bio pomoć Udruženju iz Vrbasa bio veoma koristan i za naše Udruženje jer smo se upoznali sa izuzetno dobrom strategijom koju je osmislila organizacija „ORCA“ a koja nudi adekvatno rešavanje problema napuštenih životinja. Takođe smo se upoznali sa Akreditovanim seminarima koje „ORCA“ organizuje za nastavnike sa čime smo upoznali nastavnike osnovnih škola u našoj opštini. Ovaj i ovakav sastanak nas je još jednom uverio u neophodnost saradnje svih Organizacija,Udruženja i Društava u cilju uspešnije borbe za prava i zaštitu životinja.

Članovi Udruženja "Sloboda za životinje" iz Beograda, Društva za zaštitu životinja iz Djurdjeva i Udruženja Bak iz Srbobrana, održali su 14.marta 2009 protest ispred Kanadske ambasade u Beogradu, u okviru međunarodnog bojkota zimskih Olimpijskih igara 2010. u Vankuveru zbog ubijanja foka u toj zemlji pozivajući na zabranu uvoza fokinog krzna u Evropskoj uniji . U toku protesta pročitano je Protestno pismo kanadskom ambasadoru John-u Morrison-u .

Kada sam se na poziv učenika V i VII razreda o.š.“Vuk Karadžić“ koji pohađaju Građansko vaspitanje odazvala i došla u njihovu školu da pričamo o rešavanju problema napuštenih životinja bila sam ne samo prijatno iznenađena nego i veoma ganuta. Posmatrajući panoe koje su u Holu škole napravili i postavili učenici Građanskog vaspitanja VI 1 i VI 3 razreda shvatila sam da je ono o čemu sam im pričala pri nekim ranijim susretima u njima i te kako ostavilo traga. To mi je dalo novu snagu i uverilo me je da oni žele i mogu da promene svet oko sebe na bolje. Ostala sam samo uskraćena za poznastvo sa COBETOM, psom koji je postao maskota učenika o.š. Vuk Karadžić što će nadam se biti ispravljeno kada sledeći put dođem kod njih. Sem upoznavanja sa radom našeg Udruženja i aktivnostima koje su u toku dogovorili smo i zajedničku strategiju u borbi sa jednim od šintera koji se namerio da njihovog Cobeta odnese iz škole.

Gospođa Hantel Lidija Tatjana iz Bačkog Dobrog Polja obratila se našem Udruženju sa molbom da pomognemo opštini Vrbas kako bi se u toj opštini problem napuštenih životinja rešio na human način. Molbi smo se odazvali i organizovali sastanak sa direktorom Veterinarske ustanove u Vrbasu, gospodinom Vojislavom Dimitrijevićem kao i sa predsednikom opštine Vrbas mr.Željkom Lainovićem. Opština Vrbas je pozitivno reagovala na predloge našeg Udruženja o načinu rešavanja ovog problema. Utvrdeni su pravci daljih aktivnosti na izgradnji Azila za napuštene životinje (po Delta sistemu) i dogovorene su aktivnosti oko edukacije građana opštine Vrbas oko sterilizacije-kastracije kućnih ljubimaca. Udruženje će pružiti svu potrebnu pomoć lokalnoj samoupravi Vrbasa u cilju rešenja ovog problema a koje će odgovarati ljudima i životinjama.

Udruženje je organizovalo potpisivanje peticije kojim se traži izgradnja Azila za napuštene životinje u opštini Srbobran.

Udruženje za zaštitu prava životinja „BAK“ Srbobran, Nadalj odazvalo se pozivu koji su mu uputili učenici VI i VIII razreda O.Š.Vuk Karadžić“ koji pohađaju nastavu iz Građanskog vaspitanja. Učenici su želeli da saznaju nešto više o predlogu Udruženja za rešavanje problema napuštenih životinja u opštini Srbobran. Prilikom susreta uručili su i nekoliko pisama koja su namenjena ovom Društvu.

Učenici su dali podršku Udruženju za nastojanja da se problem napuštenih životinja reši čipovanjem,sterilizacijom/kastracijom i izgradnjom Azila.

Ovim putem bi želeli da im se zahvalimo za pisma i da ih pozdravimo. Takođe pozivamo ostale da nam pišu, da nam daju podršku. Svi oni koji žele da nam pišu to mogu učiniti kako klasičnim pismom, tako i e-mail poštom (svetlana@bakhome.org)
Pisma:

Za udruženje BAK

Zahvaljujemo Vam se što ste pokušali da rešite problem zbrinjavanja pasa lutalica. Voleli bi smo da se uhvaćeni psi ne ubijaju jer su i oni živa bića. Predlažemo da se izgradi azil izvan našeg naselja, gde će psi imati sklonište i hranu. Tako će deca, a i odrasli slobodno ići ulicama.

 

Drago udruženje PASA! BAK. Ovim pismom želimo da poručimo da niste sami u borbi protiv mučenja i ubijanja pasa. Mi smo učenici sa građanskog vaspitanja šestog razreda. Pošto i Vi i miznamo da je problem zbrinjavanja pasa po njih postao smrtno ozbiljan, želimo da po tom pitanju učinimo i mi nešto. Mislimo da ono što je učinjeno pre neki dan nije bilo humano i pravedno prema psima. Želimo da ovim putem poručimo vama i opštini Srbobran da: SU PSI ŽIVA BIĆA I DA ONI ŽELE DA ŽIVE!!!

Povodom velike manifestacije Svetski dani informisanja protiv krzna (WIDAF), Udruženje Sloboda za životinje organizovalo je protest protiv krzna pod nazivom: ZA SRBIJU BEZ KRZNA, koji je održan u subotu, 14.02.2009 u Beogradu na Trgu Republike!
Protestu su se pridružila brojna Udruženja, Organizacije i Društva za zaštitu životinja iz Srbije i Vojvodine.

Udruženje za zaštitu prava životinja „BAK“ Srbobran, Nadalj takođe se pridružilo ovom protestu.
Cilj ovog protesta je da skrenemo pažnju javnosti na svu okrutnost industrije krzna i besmisao ubijanja životinja u svrhu proizvodnje krznene odeće zbog mode i glamura, kao i na posledice po životnu sredinu i da probudimo saosećajnost gradjana Srbije za nezamislivu patnju koju trpe životinje u farmama za krzno!

Ovaj dan, 14. februar je takodje i Dan zaljubljenih i mi želimo iskoristiti ovu simboliku da u ovom svetu sa toliko nasilja koje je izvan naše kontrole, pozovemo sve ljude da na ovaj Dan darujemo ljubav i životinjama i da zaustavimo okrutnost koju sami možemo da sprečimo zauzimajući stav protiv krzna.

Takodje, protestvujemo i protiv odluke države Srbije da subvencijama i kreditima podstiče razvoj privatnih farmi za uzgoj životinja radi krzna i zahtevamo od Skupštine da se u Zakon o dobrobiti životinja koji još nije usvojen, uvede član kojim se neopozivo zabranjuje uzgoj, zlostavljanje i ubijanje životinja u farmama za proizvodnju krzna, i da se zabrani njihov rad. Podsećamo da su susedne zemlje, BIH i Hrvatska u svom Zakonu o dobrobiti životinja već zabranile uzgoj krznašica i želimo da i naša zemlja podje za etičkim primerom njenih suseda!

Svaki dan hiljade životinja ubije se zbog krzna. Kineska industrija krzna, u kojoj se osim zečeva, lisica, rakuna i drugih “tipičnih” krznaša godišnje ubije i preko 2 miliona pasa i mačaka, ubraja se medju najokrutnije i vodeće u proizvodnji krzna u svetu sa 85% svetske proizvodnje. U Kini se dnevno ubije oko 5000 mačaka i pasa, naguranih u uske kaveze, uzgajanih, ukradenih od svojih vlasnika ili uhvaćenih na putu. U Kanadi, svake godine ubijeno je više od 300.000 beba foka, mladjih od 2 nedelje. Bespomoćne bebe foka lovci ubijaju razbijanjem lobanje metalnim i drvenim palicama. Mnoge od njih u tom masakru biće žive odrane ili će umreti zarobljene pod ledom nakon ranjavanja.

Životinje se u prirodi hvataju nazubljenim čeličnim klopkama koje im probadaju šape i tela i pate satima i danima pre nego što im lovci razderu prsa ili slome vratove. U zamkama uhvaćeni ostaju i mnogi psi, mačke i ostale životinje uhvaćene greškom“.

Na farmama krzna, životinje se uzgajaju isključivo u svrhu proizvodnje krzna. Svoje kratke živote provode u skučenim, žičanim kavezima, zatrpane prljavštinom, prisiljene često na kanibalizam i bez veterinarske nege. Kada dođe vreme za ubijanje, pomoću metalne omče koja im se stavi oko vrata, životinje se izvlače iz kaveza. Pre deranja kože s krznom, životinjama se lome vratovi, ubrizgavaju otrovi u srce, truje ih se plinom ili ubija strujnim udarima od 240 volti tako što se životinji gurne električno šilo u vaginu ili rektum, a metalni vodič u njena usta. Ponekad su životinje samo omamljene i živima im se odere koža.

Industrija krzna ogroman je zagađivač životne sredine, pa je njegov uzgoj potpuno ekološki neprihvatljiv. Za proizvodnju krznenih kaputa od životinja potrebno je 60 puta više energije nego za proizvodnju veštačkog krzna, a u procesu obrade i prerade krzna koriste se opasne kemikalije koje nepovratno zagađuju podzemne vode i ugrožavaju ljudsko zdravlje.

Da bi se dobio jedan krzneni kaput ili bunda potrebno je da se ubije: do 15 pasa, do 20 dabrova, do 22 lisice, do 24 mačke, do 30 rakuna, do 34 nutrije, do 40 oposuma, do 200 činčila, do 240 hermelina, do 400 veverica!

Zbog svega toga ističemo da ne postoji niti jedno opravdanje zbog kojeg bi se životinje trebale ubijati zbog krzna. Medjutim, divlje životinje se i dalje istrebljuju u ove svrhe, sa tendencijom potpunog nestanka, dok životinje na farmama žive život u čekaonici smrti. I sve to uprkos činjenici da postoje usavršene metode izrade vlakana koji su imitacija prirodnih dlaka, od kojih se izrađuju kvalitetna veštačka krzna.“

Udruženje Sloboda za životinje kao i sva Udruženja, Organizacije i Društva koja se zalažu za prava životinja osuđuju uzgoj životinja u svrhu proizvodnje krzna, svako promovisanje, prodaju i nošenje odeće od životinjskog krzna, u cilju stvaranja etički probudjenog društva u kojem su građani svesni da su lov, uzgoj i ubijanje životinje neizostavni deo krznene odeće i da svako ubijanje životinja zbog mode i glamura treba osuditi.

                                       

 

Što se tiče aktivnosti oko osnivanja Azila za napuštene životinje tu još uvek čekamo na odluku lokalne samouprave za koju se nadamo da će biti pozitivna.

 

Takođe vas obaveštavamo da smo sarađujući sa drugim Udruženjima prihvatili njihov predlog da članarina našeg Udruženja bude 500,00 dinara godišnje. Članarinu možete uplatit odjednom ili u više rata (kako vam najviše odgovara) na žiro račun Udruženja ili lično blagajniku Udruženja.

BROJ ŽIRO RAČUNA JE 355-1123555-19 kod VOJVOĐANSKE BANKE U SRBOBRANU. Nadam se da će te pozdraviti naše dosadašnje aktivnosti a ukoliko imate primedbe i sugestije za poboljšanje našeg rada slobodno ih iskažite.

 

u Nadalju Decembar, 2008.godine	PREDSEDNIK Udruženja za zaštitu prava životinja „BAK“ Srbobran, Nadalj Svetlana Đorđin s.r.